Шидска католичка жупа постојала је још у Средњем веку. Након повлачења Турака и Карловачког мира 1699. године, не обнавља се као самостална жупа, него постаје пoдружница села Гибарац.

Иницијативе за изградњу цркве јављају се 1905. године, а сакупљање средстава 1911. године. Током двадесетих година акција на прикупљању новца за градњу се интензивно наставила, а Грађевински одбор на челу са Јосипом Келером организовао је скупљање новца од домаћих католика.

Године 1931. започето је са изградњом цркве, а камен темељац је поставио тадашњи ђаковачки бискуп Антун Акшамовић. На изградњи су радили предузетници Јосип Детлингер и Фрањо Келер, а нова звона су цркви поклонили Марта Банић и Јосип Келер. Црква је подигнута 1932. године, а колаудација је завршена 1933. године.

Први нереализован план за ову цркву начинио је тада најзначајнији загребачки архитекта Hermann-a Bollé, што показује да је шидска жупа имала значајне материјалне могућности и амбиције. Грађевина је ипак подигнута по пројекту вуковарског инжењера Франа Фунтака, који је пре тога пројектовао и управну зграду месне индустрије „Срем“.

Зграда цркве представља типичан пример симплификованог, традиционалног, католичког сакралног објекта међуратне Југославије. За време Другог светског рата, 1944. године, торањ цркве био је миниран и порушен заједно са кровом. Обновљена је 1963. године, да би се 2010. године приступило реконструкцији цркве како би добила изворни изглед из 1932. године. Године 2012. постављен је сатни механизам на све четири стране торња.

Реконструкција цркве је коначно завршена 2019. године, захваљујући залагању Општине Шид уз помоћ Министарства правде Републике Србије, Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, као и уз помоћ средстава припадника Жупе Шид и осталим шидским доброчинитељима.

(Извор: Дамјановић Драган, Римокатоличка црква Срца Исусова у Шиду, ЗЛУМС 36,2008)